Glasanje za najbolji YA roman 2017. godine

Mreža B.O.O.K. organizuje glasanje za najbolji roman za mlade objavljen u Srbiji tokom 2017. godine.

Spisak romana, koji je ujedno i glasački listić, nalazi se ovde: glasanje za young adult 2017

Zainteresovani za učešće u glasanju mogu da skinu taj glasački listić, popune ga i pošalju mejlom na adresu mrezabook@gmail.com

Krajnji rok za slanje glasova je 25. januar 2018.

Kradljivica knjiga

Šesta knjiga koju su članovi i članice Mreže B.O.O.K. zajedno obradili bila je “Kradljivica knjiga” australijskog autora Markusa Zusaka, u izdanju Lagune. Ovaj roman sa radnjom smeštenom u nacističku Nemačku u godinama oko početka Drugog svetskog rata govori o životu usvojene devojčice Lizel, “kradljivice knjiga”, a neobičan je po tome što se u ulozi naratora pojavljuje Smrt.

kradljivica2

Glavni utisci posle čitanja i analize ove knjige sažeti su u maloj anketi o najupečatljivijim momentima prilikom čitanja, koju su članovi i članice Mreže B.O.O.K. popunili na kraju treće radionice posvećene knjizi. Evo po čemu će “Kradljivica knjiga” ostati zapamćena u ovoj grupi:

Na koji zvuk te najviše asocira knjiga?
Na ovo pitanje je u anketi navedeno najviše različitih asocijacija: zvuci bombardovanja, sirene, bat koraka vojnika i logoraša, harmonika, nemačke psovke, ulični razglas, pucketanje snega, voz…

Na koji miris te najviše asocira knjiga?
Ova knjiga članovima i članicama Mreže B.O.O.K. najviše miriše na staru hartiju i stare knjige iz biblioteka, kao i na izgoreli papir prilikom paljevine nepoželjnih knjiga u nacističkoj Nemačkoj. U anketi je dvaput pomenut i miris farbe kojom je Lizelin očuh farbao zidove, dok su svi ostali mirisi navedeni samo po jednom, slično kao i zvuci: zima, smog, blato, grašak, čorba, prašina…

Na koju boju i sliku pred očima te najviše asocira knjiga?
Pokazalo se da je dominantna boja u ovoj knjizi siva – boja magle, oblačnog neba i sumornog raspoloženja. Često je pominjana i crna (“koja se doduše ne definiše kao boja, nego nedostatak svetlosti, a nacizam je upravo to, nedostatak svetlosti u svakom smislu”), kao i crvena boja vatre i nacističke zastave. Od vizuelnih utisaka koji se pamte navedeni su zaleđena reka, otopljeni sneg na podu i slika zida u podrumu u kome je Lizelina porodica skrivala Jevrejina Maksa.

Ko ti je bio omiljeni lik?
Ovde su se simpatije najviše lomile između Lizelinog najboljeg druga Rudija (“borac koji nikad ne odustaje”, “prijatelj, simpatija, saučesnik u krađama, odlično razvijen lik”) i očuha Hansa (“zato što je upravo on Lizel otvorio svet (kraduckanja) knjiga”). U tesnoj trci Rudi je odneo blagu prevagu, u odnosu 5:4. Od ostalih likova kao najdraži su po jednom pomenuti Lizel, zatim njena maćeha Roza, kao i gradonačelnikova žena (“jer je izgledalo kao da je mnogo glupa žena, a zapravo je bila vrlo jaka ličnost, pošto nije mala stvar izgubiti sina, i interesantna je pošto je izuzetno mistična osoba”).

Koja ti je bila omiljena scena?
Kao ključna scena, svakako je upamćena ona kada Rudi skače u ledenu reku da izvadi Lizelinu knjigu, pa zatim, prvi put otkako su se upoznali, ne pokušava da iskoristi situaciju da od nje izmami poljubac. Takođe, veoma snažan utisak je ostavila scena kada Rudi glumi Džesija Ovensa, crnog atletičara koji je iznervirao Hitlera pobedivši nemačke takmičare na Olimpijadi u Berlinu. Ostale scene su navedene samo jednom: grudvanje u kući, pravljenje kolažne knjige za Lizel od stranica Hitlerovog “Majn kampfa”, lomača za knjige, čitanje Lizel u toku noći, gradonačelnikova žena koja ostavlja otvoren prozor svoje biblioteke da olakša posao kradljivici knjiga, uvodna scena koju pripoveda Smrt.

Koji ti je bio omiljeni odnos među likovima?
Kao najzanimljiviji odnos, pet puta je pomenut odnos između Lizel i njenog očuha Hansa (“divno je gledati ih zajedno kako se trude da ostvare svoj zajednički cilj i kako se uvek trude da ne iznevere jedno drugo”); četiri puta je pomenut odnos između Lizel i Maksa, Jevrejina koji se krio kod njih u podrumu; triput je pomenut odnos između Lizel i Rudija; dvaput je naveden međusobni odnos između Lizelinih usvojitelja, kao i između Lizel i gradonačelnikove žene. Po jednom je pomenut odnos između Lizel i njene maćehe Roze, kao i između Lizelinih usvojitelja i Maksa.

Čitajući ovu knjigu, šta si novo saznao/la o temi i kontekstu dešavanja u knjizi?
Najviše odgovora odnosilo se na uvid u živote običnih stanovnika Nemačke koji se nisu slagali s nacističkom ideologijom i politikom (“saznala sam kako su neki ljudi gledali na Hitlera u nacističkoj Nemačkoj”, “da je bilo dosta ljudi koji se nisu slagali sa Hitlerom, ali dok je strah paralizovao ljude sa iole zdravog razuma, već je bilo kasno”, “ne znam mnogo o istoriji, ali sam saznao dosta stvari o ophođenju prema Jevrejima i koliko je bilo teško biti svoj i pokazati mišljenje”). Pomenuto je i učenje nekih istorijskih podataka (da je Hitleru bio rođendan 20. aprila, da su saveznici bombardovali Nemačku već 1942. godine), kao i nekih reči na nemačkom jeziku.

 

Razgovor u “Nevenu”

imageedit_24_6876788567

Mreža B.O.O.K. je 16. marta 2016. godine gostovala na Dečjem odeljenju Biblioteke grada Beograda, predstavivši svoj katalog “Biblioteka odabranih omladinskih knjiga”. To je bio povod za razgovor o lektiri i čitalačkim navikama mladih, u kome su, pored Mreže B.O.O.K., učestvovali i učenici i predstavnici osnovnih škola “Filip Višnjić” i “Kreativno pero” iz Beograda. Ovaj razgovor, koji je održan u prostorijama Biblioteke “Neven” u Domu sindikata, moderisala je Violeta Đorđević iz Dečjeg odeljenja BGB.

Članice i članovi Mreže B.O.O.K. su govorili o radu grupe, i posebno o radu na pravljenju ovog kataloga, a prisutni su se interesovali za metode obrađivanja izabranih knjiga i za ostale aktivnosti grupe. Posle ovog predstavljanja razvila se žustra i inspirativna rasprava o čitalačkim iskustvima i očekivanjima mladih, kao i o načinima za razvijanje ljubavi prema čitanju od malih nogu i o efikasnijem i podsticajnijem pristupu lektiri i nastavi srpskog jezika i književnosti.

imageedit_21_9096598222

PREDNOSTI JEDNOG MARGINALCA

21b prednosti jednog marginalca

autor: Stiven Šboski

izdanje na srpskom: Dereta, 2015.

originalno izdanje: Stephen Chbosky, The Perks of Being a Wallflower, 1999.

o čemu govori ovaj roman: Petnaestogodišnji introvertni momak Čarli nalazi se na svojevrsnoj životnoj prekretnici. On polazi u prvi razred srednje škole i trudi se da nauči da spozna život van svojih zapetljanih misli, ali i da utvrdi ko je on zapravo. Kako godina prolazi, Čarlijeva razmišljanja postaju sve dublja, zajedno sa novim prijateljstvima koja mu otkrivaju svet potpuno različit od onog usamljeničkog kome je ranije pripadao.

zašto pročitati: Ovo je knjiga koja će ganuti svaku, makar malo osetljivu, čitalačku dušu. Osim toga, obiluje živopisnim likovima u kojima vrlo lako možemo prepoznati sebe i ljude oko nas, kao i bezvremenim pesmama uz koje je lako zaplesati, ali i zaplakati.

Isidora

plakanje1      romansa2     family1      friendship1      muzika2      ekranizacija1